Dobrovoljni penzijski fond je oblik penzijske štednje u koji vi i vaš poslodavac uplaćujete doprinose, a licencirano društvo za upravljanje ih ulaže kako bi vam obezbedilo dodatni prihod u starosti. Reč je o trećem stubu penzijskog sistema, nezavisnom od državne penzije, koji uz poreske olakšice daje konkretan odgovor na pitanje kako uštedeti za penziju. U ovom tekstu objašnjavamo kako fond funkcioniše, koje poreske olakšice nudi, koliki su prinosi i naknade, kada možete doći do novca i kako uštedeti za penziju na način koji zaista radi.
Dobrovoljni penzijski fond je institucija kolektivnog investiranja: novac većeg broja članova prikuplja se na individualnim računima i ulaže prema unapred definisanoj strategiji fonda, u akcije, obveznice i druge instrumente. Vi ostajete vlasnik sredstava na svom računu - ona su samo poverena društvu koje njima upravlja, a ne državnoj kasi.
U Srbiji penzijski sistem ima tri stuba. Prvi je obavezno državno penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO). Drugi čine obavezni dodatni doprinosi za deo osiguranika. Treći stub - dobrovoljni penzijski fondovi - potpuno je privatan i dobrovoljan. Fondovi su pravno odvojeni od državnog PIO fonda, a njima upravljaju licencirana društva pod nadzorom Narodne banke Srbije.
Popularnost raste iz godine u godinu: dobrovoljne penzijske fondove u Srbiji koristi više od 230.000 članova, odnosno oko deset odsto zaposlenih, a prosečna akumulirana štednja na računu je oko 320.000 dinara.
Put od uplate do isplate je jasan:
Za razliku od investicionog fonda, gde slobodno birate trenutak kupovine i prodaje, penzijski fond je namenjen isključivo štednji za starost, sa jasno definisanim pravilima kada se sredstva mogu podići.
Ono što dobrovoljni penzijski fond izdvaja od obične štednje jesu poreske olakšice. Uplate koje se vrše kroz administrativnu zabranu oslobođene su poreza na zarade do propisanog mesečnog limita, a taj limit se usklađuje svake godine. Praktično, deo novca koji bi otišao na porez umesto toga ide u vašu penziju.
I doprinos poslodavca je poreski stimulisan: uplata u penzijski fond za zaposlenog priznaje se kao poreski priznat rashod, takođe do zakonom propisanog limita. Zato su poslodavci često spremni da na vašu uplatu dodaju i svoju - za kompaniju je to jeftiniji način nagrade nego ista suma kroz platu.
Uslova ipak ima: da bi olakšica važila, uplate moraju ići u fond registrovan u Srbiji i po pravilima penzijskog plana. Granice i uslove uvek proverite kod društva za upravljanje, jer se menjaju iz godine u godinu.
Prinos fonda zavisi od strategije i tržišnih uslova. Konzervativni fondovi, koji ulažu u državne obveznice, daju niži ali stabilniji prinos, dok dinamičniji, sa većim udelom akcija, dugoročno teže višem prinosu uz izraženije oscilacije. Istorijski prinosi dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji kretali su se uglavnom u rasponu od nekoliko procenata godišnje, zavisno od perioda i strategije.
Kao i kod svakog fonda, od bruto prinosa treba odbiti naknade: ulaznu naknadu pri uplati, godišnju naknadu za upravljanje koja se uračunava u vrednost jedinice i eventualne naknade pri prenosu ili prevremenom izlasku. Narodna Banka Srbije objavljuje uporedne preglede fondova, pa naknade i prinose možete uporediti pre odluke.
Za dublje razumevanje pogledajte tekstove Investicioni fondovi - šta su i kako funkcionišu i Otvoreni investicioni fondovi - detaljan vodič.
Dobrovoljni penzijski fond nije tekući račun. Uslove za isplatu član stiče po navršenih 53 godine života. Tada su moguća tri načina:
Pre isteka tog roka povlačenje je ograničeno i najčešće nosi troškove, zato penzijski fond treba posmatrati kao dugoročnu, a ne fleksibilnu štednju. S druge strane, sredstva na računu su imovina člana i nasleđuju se - u slučaju smrti prenose se na naslednike, što državna penzija ne omogućava.
Obe opcije služe dugoročnoj štednji, ali imaju različite naglaske:
Za mnoge ulagače najbolje rešenje nije „ili - ili“, već kombinacija: deo uplata ide u penzijski fond radi poreske olakšice, a deo u investiciono osiguranje radi fleksibilnosti i zaštite. Ako birate samo jedan instrument, izbor zavisi od toga da li vam je važnija poreska efikasnost ili zaštita i fleksibilnost.
Ako je cilj dugoročni rast kroz svetske indeksne fondove, među opcijama realno dostupnim građanima Srbije investiciono osiguranje je objektivno najbolji izbor - pristup globalnim indeksima (S&P 500, MSCI World) dugoročno nudi najveći potencijal prinosa, a uz to spaja ulaganje sa zaštitom porodice i ugovornom disciplinom.
Bez obzira na to koji instrument izaberete, pitanje kako uštedeti za penziju svodi se na nekoliko koraka koji rade u praksi:
Širu sliku opcija, od štednje do akcija i nekretnina, uporedili smo u tekstu Gde investirati novac.
Dobrovoljni penzijski fond je institucija kolektivnog investiranja u koju vi i vaš poslodavac uplaćujete penzijske doprinose, a licencirano društvo za upravljanje ih ulaže u različite vrste imovine. To je takozvani treći stub penzijskog sistema i potpuno je nezavisan od državnog PIO fonda. Nadzor nad fondovima vrši Narodna Banka Srbije.
Najvažnije je početi rano i uplaćivati redovno, bez obzira na mali početni iznos. U Srbiji su dostupna tri kanala: dobrovoljni penzijski fond (uz poreske olakšice), investicioni fondovi (uz punu fleksibilnost) i investiciono osiguranje (uz ugovornu disciplinu i zaštitu porodice). Idealno je kombinovati ih u skladu sa ciljem i periodom.
Uplate kroz administrativnu zabranu oslobođene su poreza na zarade do propisanog mesečnog limita, koji se usklađuje svake godine. Doprinos koji uplaćuje poslodavac priznaje se kao poreski priznat rashod, takođe do propisanog limita. Zato je dobrovoljni penzijski fond poreski najefikasniji način penzijske štednje za zaposlene.
Uslove za povlačenje član stiče po navršenih 53 godine života. Tada se do 30% akumuliranih sredstava može isplatiti jednokratno, dok se ostatak isplaćuje kroz programiranu isplatu ili penzijski plan. Prevremeno povlačenje pre tog roka je ograničeno i obično nosi troškove, pa je penzijski fond dugoročna, a ne fleksibilna štednja.
Da. Sredstva na individualnom računu ostaju imovina člana i odvojena su od imovine društva za upravljanje, a u slučaju smrti člana prenose se na naslednike. To je jedna od ključnih razlika u odnosu na državnu penziju, koja se na naslednike ne prenosi.
Dobrovoljni penzijski fond je namenjen isključivo penziji, nudi poreske olakšice, ali je novac vezan do 53 godine. Investiciono osiguranje spaja ulaganje kroz fondove sa zaštitom za slučaj smrti, daje veću fleksibilnost i nije poreski ograničeno na isti način. Za mnoge je razumno kombinovati oba pristupa.
Dobrovoljni penzijski fond je poreski najefikasniji način da državnu penziju dopunite privatnom štednjom - ali on je maraton, a ne sprint. Ako počnete dovoljno rano i uplaćujete redovno, i mali iznos s vremenom preraste u ozbiljan kapital. Ono što ne biste smeli da preskočite je plan: koliko, gde i u koju svrhu. Ako uz penziju želite i zaštitu porodice, pogledajte ponudu investicionog osiguranja - naši saradnici savetnici pomažu vam da uporedite programe bez obaveze.
Informativni karakter teksta. Ovaj tekst služi za opšta informisanje i ne predstavlja investicioni savet, preporuku za kupovinu ili prodaju bilo kog instrumenta, niti garanciju prinosa. Pre svake finansijske odluke konsultujte se sa licenciranim finansijskim savetnikom.
Dobrovoljni penzijski fond i investiciono osiguranje mogu da se dopunjuju. Uporedite programe investicionog osiguranja sa našim savetnicima - besplatno i bez obaveze.
Zatražite ponudu